Zagreb u kaputu
čeka na kišu
ulice ne izgledaju
žedno
noćas ću spavati
na oblacima
poda mnom
tepih od zgrada
zeleni tanjur i Jarun
rasvijetljeni remen
Ilice
umoran žamor
oko Manduševca
još mi imaš
lice Crvenkapice
kako god da
spustiš ili skupiš
taj slap svoje kose
mene jednako guši
držim te za ruku
a ne držim
i pamtim svaku
šaru tvoje zjenice
ona ostavlja jedinstven
trag na mome srcu
lijepa si
dok kiše umiru
nad oceanima
sklapaju mi se oči
ti već čvrsto snivaš
u jednom trenutku
plovit ćemo
zajedno snovima
nad sobom
na nekom od oblaka
stvorenih zbog
nas...
Zagreb, 11.11.2012.
Nema komentara:
Objavi komentar