Aficionado

Preglasno te trebam

ne izvlačim šutnju

pobijedio sam sudbinu

s tiha usne jedne starice

što kletvom veže ljude

moj kamen i moje more

bez njih nije tebe

ako spomenem prošlost

bezbolno ju pijem

a ti roniš svoje dubine

isušile se usne

trpe žeđ usana

u mom oku teku rijeke

osvježi se u njima

da mogu; ostao bih nevidljiv

kao tužna jeka alt saksofona

preglasno te trebam

kraj uključene klime

i noći na prozoru

i ugasle crne ruže

u zlatnom kovčegu

aficionado

nedjeljna večer

i ruka na kauču

preglasno te trebam

mrzim daljinske

okretanje kanala

vibrira bas

jazz je umoran

Norah je nježna

poput tvoga glasa

aficionado

sve više

propuštam letove

i tražim jedan dan

dan u plesu

u žici gitare

u tebi

aficionado

glazba koja lebdi

preglasno te trebam

preglasno ti kažem

aficionado…

Rab, 5.7.2009.