Pod vratom

Ne poznajem više strah
zaboravio sam u trenu
usku dolčevitu oko vrata
pucketa koža pod kišom
konstantna bol je nagrada
trudim se ne skrivati
labudove na svom jezeru
noćas sam hlapio u zagrljaju
neopisive topline
upoznao sam ženu koja
nikad nije upoznala sebe
u glasu joj osjetih prostranstvo
silinu uskovitlanih tornada
dragost majčinsku u očima
daje mi sigurnost i plačem
plačem izbrisanim slikama
nesputano i krhko poput
sasušene ljušture ježinca
da me more pronađe sada
bio bih hvat pjene na
kresti vala
volim ženu koja se ne poznaje
a dovoljno je jaka da me
ponese na svojim krilima
tako je čudesna njena bol
a ona samo čeka da prođu
moje usne poput zalaska
na pješčanoj plaži
pod vratom u sjeni
zatreptale duše...

Zagreb, 22.1.2014.