Tek toliko

voli me još malo,

tek toliko

da se nagne otok

kad sjedneš kraj mene,

a val zagrli vršak stopala

i golica,

ti uzdahneš

i pogledaš u nebo,

ono je umilno modre boje,

preda mnom moj pas,

ribarica reže bonacu

u pjesmi galeba,

jutros će ribarnica

biti puna

gladnih mačaka...

nasloniš se

na moje rame,

obujmiš mi ruku dlanovima

dok sunce

paluca po leđima,

jesi li san,

moj privid,

miris kadulje na mome dlanu

ili,

ili uistinu goriš

na mojim usnama...

Rab,                    11.10.2012.