Nakon kiše
otoci su bliže
jasno vidim
planine
iza tvojih leđa
iz očiju
izranjaju
kontinenti
pritajim se i
gledam
kako zrnca mora
sipe po tvojim
nogama
još nitko nije
uspio
ukrotiti valove
svojom kosom
tebi, vedroj
kao sunce
dupini pitomo
pjevaju
dok se rastežeš
nad
rižinim poljima
u meni raste
slomljeni
bambus
čekam tvoj
povratak
da zadrhtim
kao i prvi
put...
Rab, 14.10.2012.
Nema komentara:
Objavi komentar