Na kavi

Uz kavu i sunce,

terasa puna ljudi,

grad je u prvoj šetnji,

izmamio i nas.

Koliko duge,

stane u tvoju kosu,

pričaj mi nešto nježno,

obožavam tvoj glas.

Uzimam zgrade,

one su buket ruža,

koje mi srce pruža,

za jedan osmijeh tvoj,

govoriš nešto,

ja plovim tvojom kosom,

napokon s tobom sretan,

ti si život moj.

Kad dotaknem tu dugu,

u tvojoj kosi,

i puštam nježnom glasu,

da grli me i nosi,

u šalici od kave

plešu dva lika,

mi ta smo slika.

I grad je nama svježi buket od ruža,

u šalici od kave se isteže i pruža,

i ove bi terase nekud da plove,

tvoj glas me zove…

Zagreb, 20.2.2010.