Ruzina i sol

Ja sam brod od ruzine i soli,

pitura me nebo modrim kišama,

valja me more i u prsi doli,

taman da potonem u svojin mislima,

dišpera me život, dišperan od sebe,

kalete su moje ditinstvo mi dale,

a ja činim fintu, ka ladniji od tebe,

u ruzinavo tilo sve su štorje stale…

Nareslo je brime, obrasle me drače,

skupile se kiše pa se u me toče,

zaškurilo je srce pa još boli jače,

ono tvoje misto ča u meni plače,

Zasinilo je nebo sve poznate kantune,

naresla su dica, a znanih više nima,

potroši nas vrime, ka stare lancune,

ti si moje lito, ja san tvoja zima…

Sad sam brod od ruzine i soli,

rastočili me ljudi za svoje nevere,

ono tvoje misto - čuvam ga u boli,

a more me valja i spomine pere…

Rab, 17.7.2011.