Pričao bih ti o moru
o vezanim jedrima i svjetioniku
rastočenim veslima što
urastaju u ruke i režu valove
i o crnoj mački sklupčanoj
na provi drvenjaka
pričao bih ti o čovjeku
potpuno sijede brade
na čijem licu duboko
spavaju bure i juga
o njegovoj mreži
i ponekoj ribi koju
vreba to umilno crno klupko
jednom, dok je samotno
na pučini povrh zadnjeg škoja
uhvatio sunce u svom šeširu
more je šumilo njegovo ime
a on je sklopljenih očiju
gutao bevandu iz zauljene boce
i mirisao na vlagu isprepletenih cima
s juga omara, sa sjevera nevera
pred srpanjski zvizdan dug i vruć
nad praznom kašetom par osa
i muha što se tuče za riblju trulež
izuo je starac sandale i zaveslao u neveru
potjerao mačku pod provu, zapalio
od ruku vlažnu cigaretu i udahnuo
onda se namrštilo more i tražilo
da vrati ono uhvaćeno sunce u šeširu
nad morem bubrilo je nebo tamom
ljuštilo je oblake i prijetilo silom
stari vuk iskezi onih par zuba u neveru
otpije zadnje od bevande i spusti vesla
nad kašetom ni osa ni muhe
tek tajac u zraku što prijeti nekim strahom
starac pogladi onu bijelu bradu i zagleda se
na žute prste dogori cigareta, on ju baci
more je odnijelo malenu žutu splav
dignulo se more i zaplesalo u oluju
vrišti mačka pod provom a starac stoji
prekriži se kao da moli oprost od grijeha
udari munja u daljini, zatutnji, nestade ga
dan nakon nevere nađoše ribari mačku na provi
barbe nije bilo, bacio je mrežu da ga pokrije
kad pred san ispriča priču umirenom moru…
Nema komentara:
Objavi komentar