Uspavaj me
da zarosim
na tvojim usnama
težak je kamen
koji čuva mi
ime,
nezvani vjetar
kosi uzdahe
u čaju od trava,
uspavaj me
dodirom bršljana
zelenim zidom
mojih leđa,
ne govori
šapat me budi
povenut će
lišaj pod stopalima
a tvoja ljubav je
korijen hrasta
što čvori
zglobovima,
uspavaj me
da osjetim more
u trudnoj zemlji
kojom vapaj
briše suze,
ne govori
razaznat ću
pute
čim jutro
rasplete ti
kose...
Zagreb, 18.2.2013.
Nema komentara:
Objavi komentar