Ruke vremena

Mali smo,
toliko mali 
da nam viri 
veliko srce
zatrči se prema suncu,
kao i svi anđeli 
i ti ćeš sjajiti 
svojom dušom
lijepo je biti 
svemir u nečijim očima, 
tad su i crne rupe 
tek male tufnice 
na beskrajnoj haljini
tu sam 
na obzoru 
plavetne strune 
titraju u dahu 
postali smo igra 
u plesu dupina 
pod Velikim medvjedom 
zrak je plamen 
u plućima, 
viri nam srce 
mjedeni otkucaji 
usporavaju
trag mene 
zasjenile su 
ruke vremena... 

Rab, 17.7.2014.