Sve je manje vire u sebe,
ovi punti sve su teži,
a di je ono pravo misto,
ča na Božjoj ruci leži?
Osipa se društvo staro,
svako lito stolac više,
samo slija na komodi,
još životom punim diše.
Vratite se lita,
ima još za živit,
duša nije sita,
ne da joj se smirit,
još u nama gore,
oči ka sinjali,
još nam jutra zore,
tamo di smo stali.
Sve je manje novih mista,
svako staro štorju ima,
vrati mi se vrime moje,
da iz sebe živin ž njima…
Rab, 5.6.2010.
ovi punti sve su teži,
a di je ono pravo misto,
ča na Božjoj ruci leži?
Osipa se društvo staro,
svako lito stolac više,
samo slija na komodi,
još životom punim diše.
Vratite se lita,
ima još za živit,
duša nije sita,
ne da joj se smirit,
još u nama gore,
oči ka sinjali,
još nam jutra zore,
tamo di smo stali.
Sve je manje novih mista,
svako staro štorju ima,
vrati mi se vrime moje,
da iz sebe živin ž njima…
Rab, 5.6.2010.
Nema komentara:
Objavi komentar