Uspavan grad
treperi
pod
uličnom rasvjetom.
Stisnute zgrade
udišu jesensku hladnoću.
Otpalo lišće
zlati se u mraku.
Zvuk klavira
razdvaja taktove rečenica.
Potpuna predaja miru.
Lakonoćna etida
na trepavicama
razbarušenih kuća.
Ljubav je
neumoran putnik
u nesanici.
Razmišljam o jutru.
Usporio je sat.
Grad me odbacuje
u svom sivilu.
Spremio sam boje.
Jutrom, kad navrate oblaci,
poslat ću ih moru.
Jednom
kad se vratim
k Izvoru
preslikat ću suze
na kišno platno
razbuđena jutra...
Zagreb, 16.11.2014.
Nema komentara:
Objavi komentar