Pod raspetom ružom

Ne moram ti ništa reći
slušaš me u kakofoniji grada
svrstani u ladice
omekšivačem natapamo crninu
na ugašenoj cigareti
ulica gradi svoj imidž
vjetar je raznosio dane
po kalendaru
otkad su nestali ljudi
nije prestajala kiša
blagoslovljen je križ
pod raspetom ružom
ne moram ti ništa reći
čuješ me svojim mirom
poljane čekaju srndaće u izmaglici
više nećemo u sutonu
pronalaziti nove priče
stao je stih na zrnatoj plaži
znaš li da se rađaju nova djeca
ili to tek stare duše putuju
na nova odredišta
ne moram ti reći
sve znaš otkad smo se čuli
olujno more piše olovnu poeziju
zastao sam, možda me otkriješ
među ljudima s crtežom na ruci...

Zagreb, 15.5.2014.