Obuzme te strah
poljane su u magli
reži noć
daleko, u tvom srcu
prošlost izjeda
kamenu tvrđavu
sama si
okružena listom bršljana
izvija te nemir
prsa su hladna
od uzdaha vjetra...
čekajmo sunce
zoru koja niče
iz mora
u tvojoj šalici kave
leluja lice
žene koja još može
ako padneš
samo mijenjaš
perspektivu
obzor se poravnava
s tlom
okreni se
nebo je i dalje
iznad nas
želim da nam suze
oduzme kap rose
žedni čempresi
upit će svaku tugu
tako je lako
bolovati osmijehom
ne pristaj na poraze
ustani!
i magle nad poljanom
jednom moraju proći...
Rab, 12.8.2013.
Nema komentara:
Objavi komentar