Naivno te volim
onako na prvu
s povremenom tugom
kako zaljubljeni znaju
ispunjen strepnjom
da ne razočaram
izbjegavam humor
na pravu adresu
možda te i plašim
možda te se bojim
napadno te želim
u mislima svojim
brinem kad te nema
kad putuješ a ne znaš
možda te i plašim
jer naivno te volim…
Postoje ljudi
koji mogu bez hrane
živjet bez vode
bez izgovorene riječi
razumiju se tako
s pogledom u dušu
i znaju unaprijed
što oči će im reći
i nema tu gladi
trganja samoće
oni su žubor
u zjenici oka
a ja sam netko
što samo moli
da ishlapi na usni
dok naivno voli
ti vjeruješ u sebe
ustrajno se trudiš
postojiš i nosiš
jutra koja budiš
možda te i plašim
možda se i bojim
al' znam što želim
naivno te volim…
Rab, 27.9.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar