Bila je

Bila je divlji kesten
nedodirljiva, bolna
povrijeđena od kostiju
samodopadnih mužjaka
tražila je ljubav
a ljubav se dogodi
u svemiru u kojem
postaješ svemir nekome
bila je labud
na nečijim ledenim rukama
bila je molitva i dah zore
bila je tihi žubor vode
na pragu hrastovih šuma
grcaj mora što se penje
na trudni škoj
napaćene duše
bila je mlijeko
u crnom tkivu samoće
bijesna čežnja u šaci
i meka pahulja
što se topi u zjenici
bila je ptica
krletka od šiblja
mramor na usnama
sidro što ruzina
bila je svemir
meni i mnogima
bila je sama
među svima što gore
bila je plač
bila je kamen nasred rijeke
isklesani anđeo
na spomeniku tišini
ponekad, kad bi otkrila lice
bila je sunce
s obrazima od mjesečine
i sve, sve bi stalo
samo da ona bude
bila je, bila je
sve što je htjela
sve što sam želio
sve je bila
divlji kesten u
košulji od boli... 

Rab, 3.10.2017.