Zrno

Daruj mi

zrno svoje hrabrosti

da izraste hrast

u mojim grudima

pod hladom tvoga

samopouzdanja

listat ću preporođen

ta si što uzima

punim plućima

ljekovite oceane

i boriš se snažna

snagom što mi nedostaje

daruj mi

još jedan časak opojnosti

u kom me tješi

tvoja prisutnost

u kom slike predstavljaju

čaroliju postojanja

izvanzemaljski ubireš

dane poput jabuka

trebam to zrno

to stablo da izrasta

i tko će sabit godinu

u treptaj oka

pa da proleti

do buđenja otočkih

kad nanovo sadim

svoje umorne ruke

u svjetlost sunčevu

daruj mi

ono zrno iz zjenice

tvog radosnog oka

što snažno otpuhuje

tamu iz kutaka suznih

bodri me

iz njihaljke nekog ljetnikovca

moje grudi čvore u grane

hrast izrasta i lista

vrati se

da zajedno otkrijemo

časak što se izgubio

sa šalicom čaja…

Rab, 4.9.2009.