Neispavan u malo
razvodnjenih sati
snažno te ljubim
i posežem u ništa
rekao sam sve
i još dodao koju
da prevagne
kad vagneš
kilometre i dane
neispavan a trijezan
točno znam što me ide
ide me ljeto, i jesen duga
ide me podne
zaokupljeno tobom
progutan stih
da se ne prepoznaš
u njemu
a kao da skrivam što mi značiš
ma već znaju što se zbiva
neviđeno oko iskri mi u duši
ja ne mogu nazad
ne mogu, pun sam tebe
samo čekam da mi večer
istinu oglasi
predaleko sam
i ovaj put
pogledao u sebe
predaleko sam
mislio da smijem
a vjeđe su teške
neispavan još čekam
da odnekud dođeš
mi u san…
Rab, 25.7.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar