Tvoje usne,
tvoje oči,
tvoje ruke –
moje misli.
Zagreb okupan u suncu,
ti s hladnom kriškom voća,
a meni more ispod ceste,
priča o dvoje što se vole,
u hladu crne smrče,
nagi i svoji.
Tvoje usne,
i park kraj škole,
zelen jablan iznad tebe,
višnja u tvom vrtu,
par grmova uz prozor,
tvoje oči,
oleandar cvjeta,
par osa pod tušem,
i pas što dahće,
ti si tako blizu,
kraj podmetnutog stola,
naslonjena i gledaš
more na asfaltu,
tvoje ruke –
moje misli,
i obrazi u njima,
hladiš se voćem,
i sve si mi slađa,
Zagreb opet gori,
a Rab pleše u toplini,
moje misli ti si,
moj put dok
izgaram od slika…
Rab, 22.7.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar