Pričaš mi o ljubavi,
spominješ mi nebitno,
i dok mi govoriš,
ti od svega bježiš,
sve lijepo rasprodaješ,
na čemu to ustraješ,
ako si uz mene,
zašto me ne slijediš?!
Pitaš me je l' postojiš,
a ništa mi ne uzvraćaš,
siliš se pogledat me,
kad mi se obraćaš,
vjeruješ u duhove,
sve protekle godine,
ne mogu više do tebe,
sve u meni ostaje:
Dan iz ničeg, rađa se u kiši,
odlazim u snove, a naše ti izbriši,
dan u kojem, više ne postojim,
želim te, a živim život kojega se bojim…
Dan iz ničeg s nama nestaje,
da znam, sve u meni ostaje…
Rab, 9.10.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar