Otkupljuješ mi snove,
brišeš nakupljenu tugu,
očekujem da mogu,
rane preboljeti sve,
s tobom smisao postoji,
još uberem stih za sebe,
dirne dušu i oboji,
svijet što postoji zbog tebe;
Budiš me u snove,
radujem se danu,
ruke k meni plove,
ne ostavljaj me samu,
Tu si da me smiriš,
kad odjednom stisne zima,
glasom ti me nosiš,
među mojim zidovima.
Otkupljuješ mi kišu,
da ne kisnemo na cesti,
i ljubiš me ko nekad,
i ne damo se smesti,
zaborave se brzo,
koraci po stanu,
voli me ko nekad,
ne ostavljaj me samu…
Rab, 17.9.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar