Pogledaj u tišinu kutova,
rađaju oči djeteta,
kojem nedostaje,
par toplih ruku…
Ti nedostaješ nekom,
ono raduje se suncu,
jer sunce uvijek grije,
sve nas istom toplinom…
Dijete kraj ormara,
lutka potrganih ruku,
čeka da mu vrate,
netom izgubljenu majku.
Pogledaj u tišinu,
rastu kutovi u nama,
mrakom uzdišu tišine,
osmijeh i suze u jednom…
Rab, 25.4.2010.
Nema komentara:
Objavi komentar