Pusta riva

Ne dopiru riči,

i sve me manje ćutiš,

za ovo moga grija,

prida sam ti dušu,

večer i vino s tugom će me stići,

dok tvoji vitri još u meni pušu...

koje sam sriće,

već odavna nisam,

pronaša spokoj u žaru tvome,

mirim se sa sobom,

a rastanak mi sviće,

ka kamen teške suze sad mi rone...

Uhvati sam jubav,

a jubav ne mo'š vezat,

ča ju jače držiš,

ona slabja biva,

ka grota tiskat stane,

ča ju više želiš,

ja sam pusta riva,

ča broji zadnje dane.

Ne dopiru riči,

a grlim cenat mora,

onaj ča Bog je,

da u tvome oku,

moja je jubav,

zaparana bora,

ča bridi srcem,

u snu duboku…

Zagreb, 24,2.2010.