Liče me

Kad lati piz tuge,

i ne moreš živit,

kad je prije za umrit

nego se minjat,

kad život ispuni boršu,

a lita je sve manje,

kupi u prsi,

i tija bi bižat…

Neka me liče

pisma dupina,

galeba osmih,

i vonj mora,

neka u prsi,

brnistra cvita,

ja bit ću idro,

ovega svita,

neka me liče,

punte i škoji,

ma ča je briga,

kad sunce grije,

pivajte pismu

dupini moji,

moja se duša,

u galebu krije.

Kad lati piz tuge,

i stane se cidit,

i pri bi umra,

jer ne moreš živit,

neću se štrecat,

neću se jidit,

pismon dupina,

tugu ću smirit…

Zagreb, 10.2.2010.