Uzveri se noći
tvoj plašt zvjezdani
leluja u vihoru
ne uči me samovanju
hrid na pučini
i slani nokat školjke
pritisni me noći
svojim čvrstim uzdahom
večer sve duža
rastegnula je more
na moje zidove
a blagost njena
izgubit će se
na nekoj stranici
dnevnih novina
noći, prijateljice
ne čitaj mi misli
da se oboje ne zaljubimo
u moje snove
pokrij me zvijezdama
i lutat ću namreškanom svilom
kliziti prstima niz satenske valove
pomozi mi
ne duži mi jade
pritisni vjeđe mjesečevom kovanicom
da usnem
pripijen uz tvoje skute
u tihom ljetu
ona je more
što okružuje moje zidove
razbija ih i soli zjenice
donosi mi sirene
pjevaju mi, noći
a ja opijen
posežem za plaštem
i slušam more
kako prolazi zidove
i traži od vihora
da mi razbudi san
ne čitaj mi misli
noći, neka dođe
samo radi mene…
Rab, 22.6.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar