Sluga

More je čekalo da se zagrlimo,

večer je čekala moje drhtaje,

jedno drugom da odvažno pohrlimo,

trenutak u kom sve nam nedostaje.

Nedostaje nebo da spere kišom,

sol života utrljanu u rane,

a ja te žudim dok te gledam krišom,

istina je jutro što suzom svane.

Toliko te ćutim u tom svanuću,

u čuvstvu tome, u tome pregnuću,

da bih okove rastrgao tugom.

A ljubav traži Izvor u prošlosti,

u toj nepreglednoj joj cijelosti,

gdje prolaznost joj ta postaje slugom.   

Zagreb,                              8.1.2015.