Sada

Ne odričem te se ni u toj kiši,

kad uspomene rominjaju staklom,

ako me život sve radosti liši,

još me drži dodir pod ovom cakl'om.

Ne odričem te se jer si anđeo,

slatka bol što otpija mi dan po dan,

i sve sam tajne pred tobom raspleo,

još sam plavi kamen u pustinji znan.

O anđele što rupcem brišeš krivnju,

ne gasi u meni snažnu buktinju,

u morskoj pjeni rađat će se nada.

Ti što suze mi poljupcima brojiš,

zar strahom svijeta nada mnom dvojiš,

zaboravljajuć' užitku u sada.

Zagreb,                         21.1.2015.