Mišanca od vremena
lešada na licima
automobili se guraju
na zatrpana parkirališta
zaškurilo u sobi
pas me molećivo gleda
obojica bi u šetnju
ledi se kiša
stružu lopate pred
garažom
festival kišobrana
pod jednim bijelim
žena prevrće listiće lota
meni brojevi nikada
nisu donijeli sreću
u teškom koraku
zima škrguće zubima
miriše mi toplo vino
tek privid izvana
zgureni likovi
ostavljaju sjenu na
snijegu
grad je pocrnio u
svojoj bjelini
rasteretio se čempres
sad i on može
stremiti k visini
dodirujem sivu mrenu
nad Zagrebom
htio bih još malo
tog mrzlog šećera u prahu
pa da grad izgleda
kao kolač s nekog stola
nasmiješene bake...
Zagreb, 16.1.2013.
Nema komentara:
Objavi komentar