Par ostavljenih slika
podsjećaju na ženu
više je ne poznajem,
umoran od sunca
od svakodnevne vreve
još sam izgubljen…
Otkrivam u sebi
zatomljeno biće
al' ne posustajem,
i znam kud sve to vodi
i znam već što će biti
al' ne odustajem…
Nisam žalio trenutka
nisam izbrisao te,
još me vode tvoje slike
još u sebi držim sve,
tako mi nedostaje
da si kraj mene..
Kao sjaj što sunce gubi
jutrom opet rađa se,
tako moja duša ljubi
nisam izbrisao te,
još u nas vjerujem
još ne odustajem…
Rab, 2.8.2009.
Nema komentara:
Objavi komentar