Razbuđena jutra

Uspavan grad

treperi

pod

uličnom rasvjetom.

Stisnute zgrade

udišu jesensku hladnoću.

Otpalo lišće

zlati se u mraku.

Zvuk klavira

razdvaja taktove rečenica.

Potpuna predaja miru.

Lakonoćna etida

na trepavicama

razbarušenih kuća.

Ljubav je

neumoran putnik

u nesanici.

Razmišljam o jutru.

Usporio je sat.

Grad me odbacuje

u svom sivilu.

Spremio sam boje.

Jutrom, kad navrate oblaci,

poslat ću ih moru.

Jednom

kad se vratim

k Izvoru

preslikat ću suze

na kišno platno

razbuđena jutra...

Zagreb,        16.11.2014.