Nešto sasvim obično od mene,
pokisnuo list papira,
za naše slike razvijene,
za šaku misli bez okvira,
nešto malo da se bojim,
kad prešutiš putovanja,
odmah film u sebi stvorim,
za poznata rastajanja,
ne, ne mjerim nas u dane,
mi smo boja iz nature,
spakirana ljubav stane,
u razglednicu avanture…
Bila si mi ljeto koje,
u sivilo vraća boje,
zraka sunca kroz vizure,
razglednica avanture,
bila si mi večer ljetna,
nepoznata, zagonetna,
bila si mi reful bure,
razglednica avanture…
Zagreb, 19.11.2011.
Nema komentara:
Objavi komentar